СТРАТЕШКИ ДИЈАЛОГ:
Да ли је СРБИЈИ место У БРИКС-у?
Институт за друштвени стратешки дијалог први пред јавност Србије, али и целокупног српског света, поставља основна питања и теме за разматрање предности и мана укључивања Србије у БРИКС, као тренутно најјактуелнијег глобалног економско-политичког интегративног процеса.
Свет у коме живимо неповратно се мења и то је чињеница која као баук кружи Европом и светом. Глобални процеси културне, трговинске, економске, информативне и информационе интеграције планете преиспитују се, успоравају, нестају. У животу, као и у природи, мировање не постоји. Нова глобална подела моћи, војни, политички и економски савези стварају се, а стари се редефинишу, доказујући тиме да свет није више исти.
Држава Србија и Срби као народ и цивилизација и даље има „кућу“ на средини геополитичког пута Запада и Истока. Пређашњи одабири или њихово избегавање довели су нас где смо сада. При свему томе, време је веома битна компонента. Србији се приговара да је касно схватила промене након пада Берлинског зида, због чега смо закаснили за улазак у ЕУ, а сада је питање да ли је ЕУ закаснила да прими Србију. Због тога је важно да се НА ВРЕМЕ започне СТРАТЕШКИ ДИЈАЛОГ да ли је СРБИЈИ место У БРИКС-у?
ПОСТАВИМО ПИТАЊА, ПОКРЕНИМО ДИЈАЛОГ И ПОТРАЖИМО ОДГОВОРЕ НА:
(Образложења на свако од ових питања пронађите на www.serbiabrics.rs)
КОСОВО И МЕТОХИЈА
Након НАТО агресије 1999. године, Косово и Метохија се налази под привременом управом УН-а. У реалности, КиМ су окупирали шиптарски сепаратисти, чија власт, кршење свих споразума и насиље јесу толерисани од стране КФОР-а и мисије ЕУЛЕКС-а. ЕУ чланице које не признају тзв. Косово* не могу утицати на друге земље да их прате, нити да ЕУ спроведе споразуме чији би била гарант. Тренутни преговарачки процес у најбољем случају води ка компромисном решењу статуса, али не гарантује сигурност живота и имовине преосталих Срба и повратника. Исто важи и за културно-историјско наслеђе српске цивилизације и имовину Српске православне цркве. Ниједна од земаља оснивача БИРКС-а није признала нелегалну сецесију и дају подршку Србији у спровођењу резолуције 1244 Савета безбедности УН.
Тема за Стратешки дијалог:
Да ли би чланство Србије у БРИКС-у ојачало нашу позицију и постоји ли могућност да би нека будућа ЕУ гарнитура била спремна да исправи своје грешке и започне са Србијом равноправан дијалог на темељу међународног права, а због њихове жеље да постигну боље економско-трговинску сарадње са земљама БРИКС-а.
РЕГИОН ( БИВША СФРЈ И ЗАПАДНИ БАЛКАН )
Југославија је мртва. Изгледи су да више никaда неће доћи до окупљања јужнословенских народа у заједничкој државу на темељима било које блискости.
Српска цивилизација, СПЦ и српски народ су у свим земљама бивше СФРЈ у тешком положају. Често им се ускраћују многа људска и законска права, а у Словенији нису ни признати. Присутна је и асимилација, као и претње, прогони, физички напади на животе и имовину, као и њено „законско“ отимање. Декларативна воља власти да се статус Срба поправи готово никада није испраћена у пракси.
Економско-трговински односи у региону су оптерећени политиком. Присутне су трговинске блокаде, протекционизам, негативне кампање, опструкција улагања. Веома позитивна економска и политичка иницијатива „Отворени Балкан“ није прихваћена од свих.
Осим Републике Србије и Републике Српске (у саставу БиХ), све земље су у чланству или „на путу“ ка ЕУ и НАТО, али то не доприноси решавању проблема и смањењу тензија. Србија је једина земља која има чланство у евро-азијским трговинским асоцијацијама и директне и успешне односе са земљама чланицама БРИКС-а, пре свега Русијом и Кином.
Тема за Стратешки дијалог:
Уколико би Србија била прва земља региона која би ушла у БРИКС, а преко ње и друге земље региона дошле до тржишта БРИКС-а, да ли би тај економски напредак за све допринео и оснаживању српских заједница и њиховом бољем статусу?
ЕКОНОМИЈА
Србија је доживела успешан економски опоравак након распада Југославије и владавине петооктобарског режима. Привреда је забележила рекордне стране инвестиције и историјски ниске стопе незапослености. Инфраструктура у саобраћају се шири и модернизује, а земља постаје регионални лидер у ИТ индустрији, привлачећи стране трговинске ланце. Стабилна валута, снажан банкарски систем, висок БДП, значајне девизне резерве и јак кредитни рејтинг одражавају економску снагу земље. Међутим, и даље постоје изазови, укључујући скуп и неефикасан јавни сектор, високе порезе за самосталне предузетнике и нелојалну конкуренцију од стране државе и страних субјеката. Пољопривредни сектор је постигао напредак, али се суочава са потешкоћама због малих и средњих газдинстава и проблематичне монополистичке праксе куповине и дистрибуције. Пут ка ЕУ је довео до приступа ЕУ тржишту и подизању квалитета производа и производних процедура, али је праћено повећањем неекономских, политичких и идеолошких услова. Инсистирање на потпуној либерализацији тржишта и идеолошки вођеним реформама могло би да угрози домаћи приватни и државни сектор.
Тема за Стратешки дијалог:
Да ли Србија треба да размотри придруживање БРИКС-у, како би диверзификовала своја економска партнерства изван ЕУ и традиционалних западних тржишта, и да ли је чланство у БРИКС-у одрживо решење за Србију, да се суочи са изазовима у свом јавном сектору и високим фискалним оптерећењима?
Запад се хвали ангажманом у очувању природе, промовисањем одрживог развоја и смањењем емисије гасова стаклене баште. На ове теме лако је мобилисати и манипулисати масама као за време „Литијумске кризе“ када је Србија од стране политичког запада подстицана да обустави ископавање, а од економског запада да га покрене.
ЕКОЛОГИЈА – ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ( ЗЖС )
Србија на свом путу ка ЕУ мора бити део „Европског зеленог договора у циљу да Европа буде први климатски неутралан континент”.
ЕУ често и нескривено користи „еколошке стандарде“ као услов за трговинске споразуме или финансијску помоћ, стварајући тако притисак на мање развијене земље да прихвате њихове услове, који често немају везе са екологијом него са жељом да утичу на друштвено-политички систем.
Земље БРИКС-а немају еколошке догме за сарадњу, али се често суочавају са изазовом балансирања економског раста са заштитом животне средине. Ове земље имају велике рудне и енергетске ресурсе, чија експлоатација може бити штетна за околину, али су кључне за економску стабилност и развој. Иако оне препознају важност очувања природних ресурса, приоритет им је пре свега економски напредак, који барем у својим првим фазама захтева интензивно коришћење природних ресурса, што може довести до загађења и деградације околине. Због тога, Запад БРИКС земље оптужују за недовољну бригу о екологији.
Тема за Стратешки дијалог:
Да ли Србија уколико приступи БРИКС-у може самостално да се избори са изазовима заштите животне средине и како бити сигуран – ако Србија остане ван БРИКС покрета – да ће западне „еко“ теме бити само нова „шаргарепа на штапу”?
ЕНЕРГЕТИКА
Енергетска безбедност је кључни елемент стабилности и просперитета сваке земље, а односи Запада и БРИКС-а имају значајан утицај на ову област. Запад промовише различите изворе енергије и смањују зависност од фосилних горива, те врши притисак на слабије земље да се одрекну својих ресурса и диверзификују снабдевање. Земље БРИКС-а су значајни светски енергетски играчи, захваљујући огромним резервама нафте, гаса и угља. Између ове две групе постоји трговинска и геополитичка конкуренција. Запад користи свој економски и политички утицај да би остварио енергетске интересе, док земље БРИКС-а настоје да очувају своју позицију на светском енерго-тржишту без политичких условљавања купаца. Сукоб између ова два концепта може утицати на глобалну енергетску и општу безбедност, посебно када се изазову државни удари или ратови да би се контролисале земље богате енергијом.
Србија, будући да је без излаза на море, зависи од гасовода и нафтовода који долазе из иностранства. Искуства са прекидом гасног пројекта Јужни ток, уцене гасоводом Јанаф и неизвесност око Турског тока, те недостатак инфраструктуре за пријем америчког течног гаса – доводе нас у незавидан положај, где је присутна осетљивост на односе супротстављених страна. Одлука коју ће Србија донети о енергетским партнерима имаће далекосежне последице по њену енергетску безбедност и економску стабилност.
Тема за Стратешки дијалог:
Да ли Србија између БРИКС-а и Запада треба да одабере свог ексклузивног енергетског партнера или постоји начин да и даље балансирамо између две стране, с обзиром на различите ставове и интересе ове две групације земаља?
ДУХОВНОСТ И РЕЛИГИЈА
Живот у 21. веку је по много чему конфликтан, па и по питању односа према духовности и религији. За многе, у модерном друштву наука и материјалистички начин живота нема алтернативу, а други пак траже духовне и религијске вредности и изазивају научно прихваћене теорије стварања света.
На Западу је изражен секуларизам то јест одвојеност цркве од државе и већина земаља има системе који макар декларативно гарантује верску толеранцију и слободу. Духовност и религија се сматрају личним избором, а верници имају право да изразе своја верска уверења. Осим у неколико традиционално хришћанских ЕУ земаља, цркве и верске организације обично немају директну политичку моћ, већ се фокусирају на социјално служење, хуманитарне акције и промоцију етичких вредности.
Већина земаља БРИКС-а гаје блиске везе између владе и верских институција, док друге земље као што је Кина промовишу секуларизам. У оба случаја, традиционалне религије често играју значајнију улогу у друштву и имају дубоке корене у историји и култури ових земаља, а верски лидери имају мањи или већи утицај на политичке одлуке. Духовност је повезана са националним идентитетом и традицијом, што религију чини значајним аспектом друштвеног живота, укључујући образовање, законодавство и моралне норме.
У Србији постоји историјска мултикултурална и мултиконфесионална прошлост, као и садашњост, а таква нас чека и будућност. Живели смо и у традиционалном друштву са јаком религијском компонентом, али и у секуларном социјалистичком систему. Нажалост, идеолошке и религијске разлике су нас често доводиле и до сукоба, чије последице и даље осећамо, па је налажење правог односа духовности, религије и државе од есенцијалног значаја за наше даље битисање.
Тема за Стратешки дијалог:
У светлу скорашњих званичних оцена политичког и војног Запада, који у „Српској православној цркви“ налази опасност од ширења „Руског малигног утицаја“, да ли улазак у БРИКС даје већу сигурност свим традиционално верским заједницама чија духовност и сврсисходност постојања сутра може бити предмет оцењивања у односу на интересе евро-атлантских институција?
ВОЈНА НЕУТРАЛНОСТ И СВЕТСКИ ОДНОСИ
Србија је уставом гарантована војно неутрална земља која нема територијалних претензија нити ратних аспирација према било којој земљи у окружењу или свету. Наша земља је за сада и политички независна, али ће на крају приступног пута ка ЕУ та компонента слободног избора изгубити или бити значајно смањена због обавезног усаглашавања са ЕУ у спољној и одбрамбеној политици. Предности војне неутралности и политичке самосталности укључују суверенитет и независност у спољној политици, што омогућава боље односе са свим државама и избегавање сукоба. Неутралност омогућава посредовање у конфликтима и тражење мировних решења за разлику од чланства у војној и политичкој алијанси, која може довести до готово аутоматског учешћа у туђим непотребним и неправедним ратовима. Такође, неутралност може понудити бољу спољнополитичку позицију у контексту светских спорова и односа са другим државама. Западне војно, политиче и економске алијансе инсистирају на монополарној поставци света и губитку суверенитета и неутралитета државе чланице и чак покушавају да укину механизме у њима који макар теоретски могу да оставе простора за самосталну одлуку државе чланице. БРИКС, са друге стране, инсистира на глобалној мултиполарности и унутар тога независности сваке државе чланице, те да чланство не имплицира нити губитак самосталности и војне неутралности нити да оспорава ранија и каснија чланства држава у другим војно, економским и политичким организацијама.
Тема за Стратешки дијалог:
Да ли би чланство Србије у БИРКС-у заиста било безусловно и постоји ли могућност да нас евентуална економска зависност од нових БРИКС тржишта и измењених глобално-политичких односа у неком тренутку, ипак, доведе у ситуацију сличној са западним интеграцијама, у којој се Србији или намеће или сугерише губитак политичке самосталности и војне неутралности?
Родитељи се боје да би се у сваком случају наставило са одласком деце у иностранство, а са тиме и губитком личне сигурности, као и нестајања традиције и културе. С друге стране, млади траже нове шансе у земљама где су обећања боља, плаћенија и занимљива радна места, где је више опција за образовање и напредак у каријери.
ДРУШТВО И ОБРАЗОВАЊЕ
Српско друштво на свим просторима свог битисања у великој мери налази се у подељености између приступања Европској унији и усмеравања ка БРИКС земљама, што се често описује као „Исток” против „Запада”.
Што се тиче могућности повратка оних који су отишли у иностранство, због економских, а не идеолошких или личних и породичних разлога, њима погодује развој и елиминисање разлога због којих су отишли. Али исто тако постоји и велики број оних којима су идеолошка повезаност са Западом и припадност западној цивилизацији важнији од државног или националног интереса, па самим тим и успех земље није разлог да се у њу врате, па чак и они који нису отишли ускраћују подршку позитивним друштвено-економским кретањима ако нису у складу са западним постулатима.
Ту се поставља и питање образовног система, који се прилагођава друштву и економији, па би тако са приступом БРИКС-у могао бити изазван Болоњски образовни процес, који је обликован да би млади могли одмах почети да раде на Западу.
Тема за Стратешки дијалог:
Да ли би евентуални развој домаће економије и пораст снаге и утицаја Србије након приступању БРИКС-у допринео задржавању становништва и повратку оних који су отишли на било коју страну света, или би то узроковало још већу политичку поделу и егзодус, те колико је могуће да у једној земљи постоји више стратегија образовног система?
НАЈАВЉУЈЕМО:
МЕЂУНАРОДНА КОНФЕНРЕНЦИЈА О БРИКС-у и СРБИЈИ
У ТОКУ ЈЕСЕНИ 2023. године у Београду ће бити одржана „Међународна конференција о БРИКС-у и СРБИЈИ.
Еминентни домаћи и страни гости на ове и друге теме водиће дијалог у покушају да се пронађу и размотре питања, теме и дилеме које стручна али и широка јавност Србије и српског света има у односу на приближавање или придруживање Србије групацији БРИКС, коју воде велике светске економије Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке.
Ко смо ми?
Институт за Друштвени стратешки дијалог (ИДСД) je тинк тeнк (engl. think tank) основан 2023. године и одржава блиске везе а Покретом социјалиста. Кроз овај облик ИДСД и ПС комуницирају са стручном и широком јавношћу Србије ван класичних политичких оквира, подстичући широку, али и стручну друштвену дискусију о важним темама.
Циљеви ИДСД су промовисање широког друштвеног дијалога, демократије, људских права, друштвене партиципације, ненасилног решавања конфликата, права појединаца и заштите животне средине, како у Републици Србији, тако и на просторима присутности српске цивилизације, али и у ширем иностранству.